Teoricid kurikuluma! Poziv na lutajuću teoriju kurikuluma

Oblast kurikuluma suočava se s „teoricidom“, pojmom koji ne mora da podrazumeva odsustvo teorije, već predstavlja pomagalo u širenju „neteoretične teorije“, što se naročito pogoršalo u drugoj polovini prošlog veka. Služeći se kritičkim, antikolonijalnim i dekolonijalnim teorijskim okvirima, moj cilj je da putem ovog eseja ispitam hegemonijske i kontrahegemonijske debate evrocentričnog usmerenja u domenu naše naučne oblasti, ali u kontekstu modernosti i njene eugeničke kolonijalnosti – Prosperovog rasuđivanja – čime se ističe epistemicidna priroda naše oblasti. Postupajući na taj način, ovaj esej raščlanjuje uzrok rane koju je zadobila savremena teorija naše naučne oblasti, a koju ja još nazivam i „kurikularnom involucijom“ ili „kurikuluarnim imparitetom“. Kobna teorijska praznina nastala je kao ishod građanskih ratova vođenih između dominantnih i kontradominantnih tradicija, kao i unutar obeju sukobljenih strana, čime je izazvano ono što ja nazivam teoricidom. Ovaj članak zagovara izlaz iz takve „involucije“ putem lutajuće teorije kurikuluma (u daljem tekstu: LTK) – nederivativnog, antikolonijalnog i dekolonijalnog pristupa osetljivog na epistemološke različitosti u svetu, kao i na epistemološku raznovrstnost. Ovaj esej prikazuje LTK kao deklaraciju epistemošloke nezavisnosti od evrocentričnog naučnog monumentalizma, koji sramno dehumanizuje legitimitet Kalibanovog rasuđivanja.